Kada dete teško uči, roditelji često pomisle da je problem u motivaciji.
„Neće da sedne.“
„Mora stalno da ga podsećam.“
„Čita, ali ništa ne zapamti.“
„Treba mu sat vremena za ono što bi mogao da završi za dvadeset minuta.“
Međutim, iza ovakvih situacija ne mora da stoji lenjost ili nezainteresovanost.
Ponekad dete jednostavno još nije razvilo veštine koje su mu potrebne da bi samostalno i efikasno učilo.
Šta su veštine za učenje?
Veštine za učenje su konkretni načini na koje dete organizuje svoje učenje, usmerava pažnju, razume informacije, pamti, rešava zadatke i proverava svoj rad.
Dete koje razvija veštine za učenje postepeno uči da:
* organizuje vreme i materijal,
* razume šta se od njega traži,
* podeli složen zadatak na manje korake,
* odredi šta je važno,
* održava pažnju,
* koristi različite strategije učenja,
* pamti i povezuje informacije,
* proverava svoj rad,
* prepozna kada mu je nešto teško,
* pronađe način da sebi pomogne.
Zašto su veštine za učenje važne?
Dvoje dece mogu imati slično znanje, a potpuno različito iskustvo tokom učenja.
Jedno dete zna kako da počne, kako da organizuje zadatak, šta da izdvoji i kako da proveri ono što je uradilo.
Drugo može dugo sedeti nad knjigom, čitati istu stranicu više puta, gubiti pažnju, zaboravljati šta je pročitalo i na kraju zaključiti:
„Ja ne znam da učim.“
Problem tada nije nužno u sposobnosti deteta da nauči.
Problem može biti u tome što mu nedostaje strategija.
Veštine za učenje se razvijaju
Važno je da roditelji znaju da se ove veštine ne podrazumevaju.
One se razvijaju kroz vežbu, iskustvo i postepeno preuzimanje odgovornosti.
Dete prvo može da ima potrebu za podsetnikom.
Zatim uči da napravi plan.
Kasnije može samo da izabere strategiju koja mu je potrebna.
Cilj nije da dete zauvek zavisi od odraslog, već da postepeno nauči kako da pomogne sebi kada naiđe na teškoću.
U našem programu zato radimo na povezivanju pažnje, koncentracije, radne memorije, organizacije, planiranja i strategija za učenje. Dete uči da prati instrukcije, pamti korake, izdvaja važne informacije, rešava složenije zadatke i prenosi naučene strategije u stvarne školske situacije.
Važno je da dete nauči da prepozna šta mu je potrebno u određenom trenutku.
Da li treba da pročita instrukciju još jednom?
Da li treba da podeli zadatak na delove?
Da li treba da izdvoji najvažnije?
Da li treba da napravi pauzu?
Da li treba da proveri ono što je uradilo?
To su veštine koje mu omogućavaju da postane sve samostalnije.
Kada dete kaže: „Ne mogu“, važno je pitati – šta mu je potrebno?
Umesto da odmah zaključimo da dete neće, možemo pokušati da razumemo šta mu je teško.
Zato je jedan od važnih ciljeva razvoja veština za učenje da dete ne ostane samo sa osećajem „teško mi je“, već da nauči da kaže:
„Teško mi je – ali znam šta mogu da pokušam.“
To je korak ka većoj samostalnosti, sigurnosti i odgovornosti u učenju.
Veštine za učenje nisu prečica do bolje ocene.
One su osnova da dete postepeno nauči kako da uči, kako da rešava problem i kako da pomogne sebi kada naiđe na prepreku.
A to su veštine koje mu ne trebaju samo za školu – već i mnogo kasnije.
U Educentru je aktuelan Program za razvoj pažnje, koncentracije i veština za uspešnije učenje
