Upis u srednju školu je jedan od važnih perioda kako u životu deteta tako i roditelja. Koju školu će deca izabrati, da li će imati dovoljan broj bodova za upis, kako će uraditi završne ispite,…? su česta pitanja koja sebi postavljaju i roditelji i deca. Zato je tim Educentra osmislio sveobuhvatan program podrške i pomoći deci na tom putu.

Pripremnu nastavu drži tim iskusnih stručnjaka iz matematike i srpkog jezika. Pripreme se održavaju od oktobra do juna, subotom, u trajanju od dva dvočasa.

Za svakog polaznika je obezbeđen materijal za obnavljanje gradiva. U toku trajanja priprema, pažljivo se prati svako dete i održava se redovan kontakt sa roditaljima, kako bi svi zajedno bili najbolja  moguća pomoć i podrška detetu u procesu dopunjavanja ili učvršćivanja svojih znanja.

S obzirom da je ovo stresan period za dete, pored nastavnika, uključeni su i psiholog i specijalni pedagog, radi psihološke podrške za decu koja pokazuju potrebu za ovom vrstom usluge (u slučaju da deca imaju tremu i razviju anksioznost pre polaganja završnih ispita, a važno je da prevaziđu ovo stanje i daju svoj maksimum na ispitu).

Ovako individualizovan pristup je moguć zahvaljujući radu u mali grupama – maksimalno do 5 polaznika.

Plaćanje je mesečno i cena obuhvata časove iz srpskog jezika i matematike, materijale za obnavljanje gradiva i dodatne/dopunske časove ukoliko  za njima bude potrebe u toku meseca, kao i psihološku podršku, ukoliko se i za njom pokaže potreba. Ukoliko postoji potreba ili želja i za pomoći u priprema za polaganje trećeg testa, rad će se planirati i organizovati  naknadno. Moguće je da dete pohađa i samo jedan od predmeta i u tom slučaju je cena niža.

Plaćanje se može izvršiti gotovinski ili preko računa.

Za sve dodatne informacije i prijave, na raspolaganju je mejl adresa educentar18@gmail.com i broj telefona 0643172649

Tretman problema u ponašanju kod dece i mladih se razvijao tokom višegodišnjeg rada sa ovom grupom klijenata i dugogodišnjom saradnjom sa predstavnicima sistema socijalne zaštite, pravosuđa i obrazovanja. Predstavlja poseban model rada sa decom i mladima koji je fokusiran na poštovanje osnovnih principa Konvencije o pravima deteta i podrazumeva uvažavanje najboljih interesa deteta, njegovog dostojanstva i prava na učešće u donošenju odluka u svim pitanjima koji ih se neposredno tiču, a vezani su za samu realizaciju tretmana.

Program  tretmana uključuje strukturisan, sveobuhvatan timski rad uz individualizovani pristup svakom detetu, odnosno njegovim roditeljima u meri u kojoj  oni žele da se uključe. Ovakav metod rada sa mladima pokazao je dobre rezultate u procesu njihove resocijalizacije (prema podacima centara za socijalni rad samo 10% dece koja su bila uključena u ovaj program je recidivirao u posmatranom periodu njegovog trajanja) i bio je od izuzetnog značaja za njihov povratak u obrazovni sistem, promenu obrazaca ponašanja i integraciju u društvenu sredinu.

Rad stručnog tima Educentra predstavlja primer modela najbolje prakse rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju. Brzina reagovanja, dobra struktura i komunikacija koja omogućava brze i kontinuirane intervencije su najznačajnije karakteristike tretmana. U radu sa decom i mladima sa problemom u ponašanju, odnosno sukobu sa zakonom, razvija se “okruženje” gde postoje jasna pravila ali koja nisu restriktivna i dobro su prihvaćena od strane klijenata.

TRAJANJE:

Edukacija se sastoji iz 6 dvodnevnih modula koji će se održavati jednom mesečno tokom poslednjeg vikenda u mesecu. Ukupno tajanje edukacije je 96 sati u toku 6 meseci. Obavezno je pohađanje svih 6 modula.

SADRŽAJ:

• Pojam poremećaja u ponašanju, problema u ponašanju, riziko faktori u porodičnoj, školskoj, vršnjačkoj sredini i široj socijalnoj sredini, specifične karakteristike roditelja dece i mladih sa problemima u ponašanju
• Normativni i etički okvir u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju
• Specifičnosti intervjuisanja dece i mladih sa problemima u ponašanju i članova njihovih porodica
• Plan tretmana (procena rizičnih i protektivnih faktora, analiza ponašanja i izrada individualnog plana)
• Savetodavne intervencije u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Tehnike u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Rad sa roditeljima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima u riziku od zloupotrebe PAS
• Primena vaspitnih mera i vaspitnih naloga
• Izazovno ponašanje dece i mladih, izrada plana bezbednosti
• Supervizijski rad

CILJEVI:

• Razumeju specifičnosti problematičnog ponašanja mladih
• Sprovode postupak procene deteta i porodice
• Samostalno dizajniraju i sprovode tretman za decu i mlade sa problemima u ponašanju i članove njihove porodice
• Sarađuju sa drugim sistemima u zaštiti dece i mladih

Edukacija ima za cilj da polaznici steknu veštine i znanja za samostalan rad sa ovom ciljnom grupom. Nakon završene edukacije, polaznici dobijaju sertifikat EDUCENTRA.

EDUKATORI:

Edukaciju drže savetnice Educentra, koordinatori bivšeg Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju iz Beograda, Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog.

U dosadašnjem radu obuhvatile su preko 650 porodica dece sa problemima u ponašanju. Radile su sa  decom koja su u riziku, maloletnim počiniocima krivičnih dela i decom žrtvama nasilja (porodičnog i vršnjačkog nasilja). U toku rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju realizovale su vaspitne mere pojačanog nadzora, vaspitne mere posebne obaveze kao i vaspitne naloge koji su izrečeni prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Postoje različita istraživanja koja objašnjavaju zašto se deca ponašaju nasilno prema svojim vršnjacim. Mnogi stručnjaci iznose svoja mišljenja i stavove po tom pitanju. Kroz sopstveno desetogodišnje iskustvo u radu sa decom koja su počinioci nasilja, a kojih je bilo mnogo, uvek se postavljalo pitanje šta se krije iza takvog ponašanja, koju poruku ovo dete šalje.

Neki kažu da ova deca privlače pažnju drugih na sebe. Ovo ne mora biti nužno tačno.  Takva deca najčešče imaju razvijene samozaštitne mehanizme, koji se aktiviraju kada prepoznaju opasnost.  Zašto? Zato što su i oni bili žrtve nasilja u nekom periodu svog života, možda su i dalje, ali to niko ne zna. Da bi preživeli opasnu situaciju, preduzimaju ono što im se pokazalo kao najbolji zaštitni mehanizam, a to je napad, jer će tako zastrašiti vršnjaka i time pokazati drugima da se nikoga ne plaše. Deca sa nasilničkim ponašanjem nisu nužno žrtve porodičnog nasilja, roditelji nisu nužno modeli koji kod dece izazivaju ovakvo ponašanje. To mogu biti i neki drugi odrasli iz njihovog okruženja ili čak drugi vršnjaci koji imaju nasilničko  ponašanje. U svakom slučaju – treba im neka samozaštita.

Praksa pokazuje da će oni promeniti svoje ponašanje onda kada razviju drugačije modele samozaštite. Obe grupe dece – i žrtve i počinioce nasilja, moramo svakodnevno učiti različitim veštinama prihvatljivih načina borbe za sebe i svoju sigurnost. Decu najpre treba da vidimo kao decu koja nemaju ova znanja i iskustva koja mi imamo. Potom da budemo svesni da su njihove velike oči uprte u nas sa očekivanjem da im dajemo ljubav, ali i granice, razumevanje, prihvatanje i priliku za učenje. Ponašanje deteta korigujemo, a ličnost u potpunosti prihvatamo. Jedino na taj način možemo da izazovemo promenu u ponašanju.

Roditelji dece sa nasilničkim (problematičnim) ponašanjem

Mnogi roditelji, nastavnici i drugi stručnjaci, žale se na saradnju sa roditeljima dece sa nasilničkim ponašanjem.  Analizom  mnogih porodice koje su prošle kroz naše savetovalište, dolazi se do zaključka da su ti roditelji najčešće bili izloženi optužbama, zahtevima drugih da njihova deca odmah promene svoje ponašanje, svakodnevnim pritiscima putem telefona, ako je dete sa svakodnevnim problematičnim ponašanjem. U razgovoru sa njima se prepoznaje strah i krivica, ali i stid, jer je dete rezultat njihovog vaspitanja – gledajući ponašanje njihovog deteta, oni su u tome omanuli i to je najveći poraz za roditelje.

Kako bi bilo kada bi takvim roditeljima najpre ponudili prihvatanje i razumeli ih u njihovom , a onda preduzimali druge mere? Iskustvo govori da je takav način uvek dao pozitivne rezultate i saradnju. Ono što je činjenica koju ne smemo da zaboravimo jeste da  svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali način na koji postupa sa detetom nije uvek  dobar.  Iz tog razloga dolazi do problema u komunikaciji i nerazumevanja između roditelja i deteta tinejdžera.

Zato roditelji, kada ste u nedoumici, kada sumnjate da vam stvari izmiču kontroli, ako i dođe do situacije da je vaše dete optuženo za vršnjačko nasilje ili neko drugo problematično ponašanje, ne osećajte se loše  i ne odustajte od svog deteta. Ako verujete da ste bespomoćni u takvoj situaciji, vaša reakcija neće biti adekvatna. Obratite se stručnjaku za roditeljstvo i vaspitanje, potražite savet i konsultujte se šta je najbolje za vaše dete da uradite.

Vršnjačko nasilje i školske procedure

Bez obzira u kojoj ste ulozi u toku nekog disciplinskog postupka, jako je važno da vi, kao roditelji, budete upućeni u to koja su vaša prava kao i prava vašeg deteta.

Konvencijom o dečijim pravima navedeno je, izmedju ostalog,  i PRAVO DETETA NA INFORMACJJU. To znači da je važno i korisno da ste informisani o samoj proceduri disciplinskog postupka: ko sve učestvuje, šta vaše dete može očekivati, ko će sve sa njim razgovarati i kada itd.  U praksi se susrećem često sa pitanjima da li mogu da saslušaju dete bez prisustva roditelja, šta će sada da se desi kada su svi dali izjavu i sl., što govori o tome da roditelji imaju mnoge dileme o samom postupku i često dovode u pitanje donošenje odluke.

Na žalost , zaposleni u školi pretvorili su se u policajce koji istražuju, saslušavaju svedoke, uzimaju izjave kako bi doneli pravednu odluku i odlučili ko je odgovoran za nastalu situaciju. Sigurno da to nije svima i uvek lako i da nisu srećni zbog ovog posla. Ipak, važno je da upoznaju roditelje sa celom procedurom i njihovim pravima, kako bi roditelji mogli da pripreme decu za sam proces koji ponekada traje i do mesec dana. Priprema podrazumeva davanje detetu informacije o tome šta je disciplinski postupak,  šta ih očekuje, ko će sve sa njima razgovarati, da će biti sigurna i zaštićena, da treba da govore istinu i sl.,   kako bi deca prošla ovaj postupak sa što manje stresa i traume.