Edukacija “Tretman problema u ponašanju kod dece i mladih” se razvijao tokom višegodišnjeg rada sa ovom grupom klijenata i dugogodišnjom saradnjom sa predstavnicima sistema socijalne zaštite, pravosuđa i obrazovanja. U dosadašnjem radu obuhvaćeno je preko 800 porodica dece sa problemima u ponašanju i njihovih roditelja – dece koja su u riziku, maloletnih počinilaca krivičnih dela i dece žrtava nasilja (porodičnog i vršnjačkog).

Treman Educentra predstavlja poseban model rada sa decom i mladima koji je fokusiran na poštovanje osnovnih principa Konvencije o pravima deteta i podrazumeva uvažavanje najboljih interesa deteta, njegovog dostojanstva i prava na učešće u donošenju odluka u svim pitanjima koji ih se neposredno tiču, a vezani su za samu realizaciju tretmana. Uključuje strukturisan, sveobuhvatan timski rad uz individualizovani pristup svakom detetu, odnosno njegovim roditeljima u meri u kojoj  oni žele da se uključe. Brzina reagovanja, dobra struktura i komunikacija koja omogućava brze i kontinuirane intervencije su najznačajnije karakteristike tretmana. U radu sa decom i mladima sa problemom u ponašanju, odnosno sukobu sa zakonom, razvija se “okruženje” gde postoje jasna pravila ali koja nisu restriktivna i dobro su prihvaćena od strane klijenata.

Ovakav metod rada sa mladima pokazao je dobre rezultate u procesu njihove resocijalizacije (prema podacima centara za socijalni rad samo 10% dece koja su bila uključena u ovaj program je recidivirao u posmatranom periodu njegovog trajanja) i bio je od izuzetnog značaja za njihov povratak u obrazovni sistem, promenu obrazaca ponašanja i integraciju u društvenu sredinu. Stoga i rad stručnog tima Educentra predstavlja primer modela najbolje prakse rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju.

***

Edukacija se sastoji iz 6 dvodnevnih modula koji će se održavati jednom mesečno tokom poslednjeg vikenda u mesecu. Ukupno tajanje edukacije je 96 sati u toku 6 meseci. Obavezno je pohađanje svih 6 modula.

***

Edukacija nudi znanja i veštine iz niza tema u vezi sa tretmanom problema u ponašanju kod dece i mladih.

• Pojam poremećaja u ponašanju, problema u ponašanju, riziko faktori u porodičnoj, školskoj, vršnjačkoj sredini i široj socijalnoj sredini, specifične karakteristike roditelja dece i mladih sa problemima u ponašanju
• Normativni i etički okvir u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju
• Specifičnosti intervjuisanja dece i mladih sa problemima u ponašanju i članova njihovih porodica
• Plan tretmana (procena rizičnih i protektivnih faktora, analiza ponašanja i izrada individualnog plana)
• Savetodavne intervencije u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Tehnike u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Rad sa roditeljima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima u riziku od zloupotrebe PAS
• Primena vaspitnih mera i vaspitnih naloga
• Izazovno ponašanje dece i mladih, izrada plana bezbednosti
• Supervizijski rad

***

Edukacija ima za cilj da polaznici steknu veštine i znanja za samostalan rad sa ovom ciljnom grupom, što podrazumeva:

• razumevanje specifičnosti problematičnog ponašanja dece i mladih,
• sposobnost sprovodjenja postupka procene deteta i porodice,
• samostalno dizajniranje i sprovodjenje tretmana za decu i mlade sa problemima u ponašanju i članove njihove porodice,
• uspostavljanje saradnje  sa drugim sistemima u zaštiti dece i mladih.

Nakon završene edukacije, polaznici dobijaju sertifikat EDUCENTRA.

***

Edukaciju drže savetnice Educentra, Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog, koordinatorke jedinog licenciranog Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju u Beogradu, koji je postojao do 2018. god. i bio mesto za preventivni  i tretmanski rad na problemima u ponašanju, kao i mesto za realizaciju sudskih mera izrečenih prema maloletnim učiniocima krivičnih dela –  vaspitnih mera pojačanog nadzora, vaspitnih mera posebnih obaveze, kao i vaspitnih naloga, koji su izrečeni prema maloletnim učiniocima krivičnih dela

***

Cena edukacije je 400 evra. Moguće je plaćanje u 6 rata.

***

Dodatne informacije i prijave na mejl: educentar18@gmail.com ili na broj telefona

Većina roditelja i staratelja je čula za različite stilove roditeljstva, kao što su privrženi roditelj, “tigar” roditelj, “helikopter” roditelj, strogi roditelja, permisivni roditelj.  Možda je manje poznat pristup visokog negovanja deteta, koji se zove terapeutsko roditeljstvo.

Prvo, terapeutko roditeljstvo “ne znači da roditelji praktikuju psihološke tretmane na svom detetu”, kaže Rozi Džefris. Deca koja su “pretrpela traumu u prve tri godine života, obično u vidu zanemarivanja, kada roditelji ne mogu da zadovolje potrebe deteta, nesigurno su vezana, jer njihove osnovne potrebe nisu zadovoljene”, objašnjava Džefris. “U periodu između 0-3 godine, mozak deteta se još formira, pa, na primer, ako je dete zaplakalo i nije bilo nahranjeno, taj moždani razvojni put je isključen, tako da ne može da razlikuje da li je gladno ili ne.” “Možete gledati na to kao da im je mozak u invalidskim kolicima. Dete izgleda normalno, ali loše funkcioniše.” Ova deca često imaju emocionalne poteškoće ili poteškoće u ponašanju i zato ih treba drugačije ili terapeutski odgajati, kako bi njihove specifične potrebe bile zadovoljene.  “To je visoko negujuć način vaspitavanja deteta, koji ima za cilj da se dete ponovo oseća bezbedno  u blizini odraslih”, kaže Džefris.

Za terapeutsko roditeljstvo se često smatra da je  isključivo namenjeno traumatizovanoj deci, koja su skoro uvek bila u hraniteljstvu ili usvojenju, ali ovo nije uvek slučaj… “Terapeutsko roditeljstvo funkcioniše i na deci koja su sigurno afektivno veznaa ; u stvari, na njima,  često, funkcioniše i bolje”, kaže Džefris.  Dakle, čak i ako je dete rođeno od roditelja koji ga vole i ispravno prepoznaju i zadovoljavaju njegove potrebe, ono je  „možda bilo izloženo traumi na veoma ranom uzrastu ili još dok je bilo  u materici (obično od drugog ili trećeg meseca trudnoće), ako je roditelj prošao neko traumatično iskustvo ili bio pod velikim stresom ili zloupotrebljavao alkohol ili drogu.” “Ova deca se mogu roditi sa visokim nivoom kortizola (hormona stresa) u krvi  i, kao rezultat toga, u stanju su “gotovosti” i često nestabilna”, objašnjava Džefris. “To ne znači da će u odraslom dobu, nužno,  imati probelme u funkcionisanju,  ali mogu imati tendenciju da koriste “osnovni” nivo  moždanog funkcionisanja, umesto viših funkcija.”

“Postoji mnogo vrsta terapeutskog roditeljstva“, kaže dr Den Hjuz, kliničar iz SAD, specijalizovan za decu sa emocionalnim problemima i problemima u ponašanju. Hjuz je razvio Dijadnu razvojnu psihoterapiju (DDP), takođe je poznata i kao Porodična terapija fokusirana na privrženost, jer podržava odnos između roditelja i dece sa traumom u razvoju, sa ciljem da se izleči trauma iz prošlosti i omogući detetu da se oseća bezbedno. “Većina rada se zasniva na principima izgradnje sigurnih, jakih odnosa, koji kombinuju naklonost i utehu, zajedno sa jasnim očekivanjima i rutinama u ponašanju“, objašnjava Hjuz.

“Terapeutsko roditeljstvo je posebno korisno za roditeljstvo dece koja manifestuju posledice stresnih ili traumatskih životnih događaja.”

Kako roditelji slede ovaj metod? 

Terapeutske roditeljske veštine se razlikuju od tradicionalnih roditeljskih veština po tome što nema bilo kakvog oblika telesnog kažnjavanja. “Terapeutsko roditeljstvo ne sramoti dete, ne koristi tabele nagrađivanja, niti očekuje od deteta da se samoreguliše ili oseća empatiju i kajanje”, kaže Džefris.  “Roditelji treba da prepoznaju da je ponašanje deteta vid komunikacije, koja se često zasniva na strahu, tako da treba da reaguju na detetov emocionalni, a ne kalendarski uzrast, koristeći empatiju i vezu da usmeravaju ponašanje.”

Preporučuje se da roditelji slede PACE – metodologiju zasnovanu na tome kako roditelji komuniciraju i povezuju se sa veoma malom decom. Primarni cilj PACE-a je da učini da se dete oseća bezbedno kako bi naučilo da veruje drugima i sebi:

1. Razigranost (engl. Playfulness) – stvaranje okruženja pozitivne atmosfere i pokazivanja interesovanja u komunikaciji, izražajnost u komunikaciji (na primer, korišćenje viših tonova glasa kada se priča i izražavanje emocija u skladu sa sadržajem priče);
2. Prihvatanje (engl. Acceptance) – pokazivanje prihvatanja detetovih želja, osećanja, misli, motiva, percepcija,…bez osuđivanja;
3. Radoznalost (engl. Curiosity) – pokazivanje ljubopitljivosti i razumevanja u vezi sa ponašanjem svog deteta, a i učenje deteta da razume sopstveno ponašanje;
4. Empatija (engl. Empathy) – pokazivanje saosećanja za emocije svoga deteta, jasno i aktivno, kako bi se dete osećalo shvaćeno i nudjenje podrške, utehe, ljubavi i posvećenosti detetu.

Bavljenje problematičnim ponašanjem dece i mladih je puno izazova, pa Hjuz preporučuje da roditelji ili staratelji ne deluju potpuno sami, već da pronađu „vodiča, mentora ili savetnika, a možda i grupu roditelja“ kako bi naučili određene veštine i dobili preko potrebnu podršku.

Kako terapeutsko roditeljstvo utiče na decu?

Prateći ovu metodu, “dete će se verovatno osećati bezbedno i podržano, dok je otvorenije za novo učenje i prihvatanje smernica roditelja”, objašnjava Hjuz.

Džefris ponavlja Hjuzove reči, navodeći da terapeutsko roditeljstvo omogućava deci “da se samoregulišu i razviju sposobnost razumevanja svog ponašanja i da formiraju sigurne afektivne veze, koje će, na kraju, minimizirati uticaj traume iz detinjstva.”

Koristi terapeutskog roditeljstva su velike, kako za decu sa emocionalnim poteškoćama i poteškoćama u ponašanju, tako i za njihove roditelje i staratelje. Uz strpljenje, podršku i rad, proces može rezultirati, kaže Hjuz, “otvorenijom komunikacijom i lakšim rešavanjem konflikata, što dovodi do približavanja oko  zajedničkih interesa i vrednosti i jačanja odnosa roditelja/staratelja i deteta.” Cilj je da „se dete može vezati za druge i da izgradi odnos poverenja sa odraslima”, kaže Džefris. Ono šta je važno imati na umu je težak početak detetovog života i fiziološki i psihološki efekat koji je imao taj početak na dete. Ako se setimo da hormon stresa  kortizol (kojeg ova deca imaju u visokim dozama) izaziva „deset puta veću zavisnost od kokaina, dete živi sa stalnim osećajem borbe ili bekstva. Visok nivo kortizola kod dece može biti poput alarma za dim koji se stalno uključuje, ali uz terapijsko roditeljstvo  se može utišati ili isključiti”

Tekst je preuzet, prevedeni i prilagođen sa www.goodto.com /“Therapeutic parenting: What are the benefits of therapeutic parenting?” , Debra Waters / https://www.goodto.com/family/therapeutic-parenting-what-it-is-and-how-it-can-help-you-and-your-child-421087

Vejpovanje, šta je to?

Vape je elektronska cigareta koja zagreva tečnost sa nikotionom i drugim supstancama, između kojih su i različite arome i  pravi paru,  koja se udiše. Može biti različitih oblika koji podsećaju na olovku, USB, cigaretu,…i ukrašena crtežima, šarama. Sličnan tome je Puff, s tim što on sadrži određen procenat nikotinske soli – hemijsko jedinjenje nikotina koje pušačima omogućava kozumaciju većih količina nikotina uz udisanje manje pare.

Snuff je usitnjenjeno lišće duvana, do nivoa praha , koji se uzima direktim ušmrkavanjem, ne puši se. Snus mu je sličan, s tim da je prah vlažan i tada se konzumira tako što se premaže sluzokoža usta između gornje usne i desni zuba.

Iako se ovakvi proizvodi rekalmiraju kao bolje alternative običnim cigaretama, zbog drugačijeg sastava i broja supratnci – oni nisu ništa manje opasni, naprotiv, mogu biti i opasniji od klasičnih cigareta, posebno po zdravlje tinejdžera i mladih.

Fizički i psihološki efekti ovih proizvoda

Nikotin ometa pravilan fizički ravoj mozga kod tinejdžera. Deo mozga koji kontroliše tzv. izvršne funkcije – planiranje, fokusiranje, koncentraciju, pažnju, kontolu impulsa,… – razvija se do 25 godine. U tom delu mozga (čeonom ili tzv. predfrontalnom), nikotin se „kači“ za supstance (neurotransmitere) koje prenose električne signale između nervnih ćelija u mozgu  i ometaju komunikaciju između nervih ćelija, pa time i uspostavljanje veza između njih. Rezultat toga je lošija pažnja i samokontrola, koja može ostati problem i u odraslom dobu.

Nikotin, takođe,  u mozgu otpušta hemijsku supstancu (dopamin) koja utiče na motivaciju, želju, uživanje, nagon, san, raspoloženje,… dakle, stimulans je. Rezultat je osećaj zadovoljstva ili relaksiranosti, koji se lako i brzo postiže uzimanjem nikotina, ali jednako brzo i opada, te se pojavljuje potreba da se osećaj ponovi ponovnim uzimanjem nikotina. Zato se od nikotina može postati zavisan.

Udisanje pare koja je, dakle, topla, sadrži nikotin i veliki broj drugih hemijskih supstanci, dodatno loše utiče i na zdravlje pluća, povećavajući rizik od dobijanja raka pluća. U slučaju Snus-a, dolazi i do opekotina sluzokože, mučnine, glavobolje, vrtoglavice,…

Zašto tinejdžer vejpuje?

Tinejdžeri koriste ove proizvode bez prethodnog znanja i razumevanja proizvoda i njihovih negativnih efekata. Oni su pod uticajem reklama koje su „krojene“ baš po meri tinedjdžera i pod uticajem influensera koji pokazuju i koriste ove proizvode na najpolularnijim društvenim mrežama na kojima su mladi (trenutno, to je TikTok). Takodje, pod uticajem su i vršnjaka, koji privlače veliku pažnju ili dobijaju na popularnosti kupovinom i korišćenjem ovih proizvoda u školi, napolju, u kafiću, klubu,… Konačno, ovi proizvodi mogu biti i stausni simbol, jer ipak koštaju  određen novac, koji, uglavnom, prevazilazi iznos za užine ili džeparce. Videvši nekoga ili neke da kupuju i koriste ove proizvode i dobijaju pažnju i popularnost,  mnogi požele da se uklope, da budu popularni na taj način, jer –  biti popularan je,  današnjim tinejdžerima, važnije i od toga da budu bogati ili da imaju kakav drugi uspeh.

Suočeni sa konkretnim, istinitim, naučno zasnovanim  infomacijama o efektima ovih proizvoda, tinejdžeri se nalaze u stanju kognitivne (umne, misaone) nelagode, jer su te infomacije potpuno suprotne onome što oni do tada znaju, pa tu vrstu neusklađenosti vrlo često razrešavaju tako što povećavaju sebi privlačnost onoga što su izabrali (ova pojava se zove kognitivna disonanca) – zato možemo čuti od njih da je, na primer,  vejp manje štetan i da ne smrdi i da je bolje koristiti to nego duvan ili marihuanu. Da ovako razmišljaju, pomaže im i sama razvojna faza u kojoj su, a koja podrazumeva da kritičko mišljenje nije razvijeno i da imaju osećaj da su svemogući, neunuištivi, posebni, najpametniji, najiformisaniji, uvek u pravu.

Gde su u svemu ovome roditelji i ostali odrasli?

Roditelji još uvek ne znaju i ne razumeju ove proizvode i trendove među tinejdžerima. Verujući u ono što im, možda, dete prenese, u stanju su i sami da kupuju svojoj deci ove proizvode i tako nesvesno saučestvuju u narušavanju zdravlja svoje dece i u održavanju popularnosti ovakih proizvoda među decom.

Regulatorna tela ne proveravaju, u potrebnoj meri, tržište i one koji na to tržište u promet stavljaju ove supstance, pa se tako iste nalaze u slobodnoj prodaji maloletnicima u radnjama ili preko internet prodavnica.

Da bi pomogli tinejdžerima da promene svoje stavove i/ili navike u vezi sa korišćenjem ovih proizvoda, najpre treba vrlo ozbiljno sagledati kakve vrednosti i modele ponašanja im pokazujemo kroz vaspitanje – roditelji pušači neretko pred decom  ističu kako im cigara baš prija uz kafu, posle obroka,  da ih opušta, a prema deci, koja probaju cigarete ili ovakve zamenske  proizvode, reaguju ljutnjom, kaznom, osuđivanjem,… Sličnu poruku im šalje i školski sistem, šira zajednica, državni sistem, jer dozvoljavaju ili bar ne sankcionišu prodaju ili upotrebu ovih proizvoda među maloletnicima. Tako se među tinejdžerima stvara pogrešan utisak da ako nešto nije zabranjeno, onda je potpuno dozvoljeno.  Dakle, u našem društvu su  standardni dvostruki, poruke su dvosmislene i konfuzija dece i mladih je veća, što predstavlja plodno tlo za dalju relativizaciju i umanjivanje problematičnosti ponašanja u vezi sa ovim proizvodima i navikama u upotrebi  među tinejdžerima.

U situaciji kada su ovi proizvodi u slobodnoj prodaji tj. lako dostupni i tinejdžerima, sa tinejžerima se o ovome treba pričati radoznalo, a ne kao inspektor – treba  slušati pažljivo koje informacije imaju, pa dopunjavati znanje drugim informacijama, razvijati diskuiju, predstavljati im opcije i njihove posledice, podržavati da donose ispravnije odluke. Koji god motiv da tinejdžer navede za korišćenje ovih proizvoda, isti ne treba omalovažavati, osuđivati, ismevati, napadati, već istražiti koje se to nezadovoljenje potrebe kriju iza tog motiva – to može biti potreba za nezavisnošću, pripadanjem, zabavom, moći, ili pokušaj povećavanja sniženog samopouzdanja (sve vrlo tipične potrebe za razvojnu fazu u kojoj su). Polazeći od toga, treba istraživati druge načine za zadovoljavanje ovih potreba kod tinejdžera i to načine koji su za njih izvodljivi, a ne samo nametnuti iz pozicije odrasle osobe. Ukoliko se posumnja na razvijanje zavisnosti od ovih supstanci, treba se obratiti za mišljenje, podršku ili pomoć stručnjaku.

Tretman problema u ponašanju kod dece i mladih se razvijao tokom višegodišnjeg rada sa ovom grupom klijenata i dugogodišnjom saradnjom sa predstavnicima sistema socijalne zaštite, pravosuđa i obrazovanja. Predstavlja poseban model rada sa decom i mladima koji je fokusiran na poštovanje osnovnih principa Konvencije o pravima deteta i podrazumeva uvažavanje najboljih interesa deteta, njegovog dostojanstva i prava na učešće u donošenju odluka u svim pitanjima koji ih se neposredno tiču, a vezani su za samu realizaciju tretmana.

Program  tretmana uključuje strukturisan, sveobuhvatan timski rad uz individualizovani pristup svakom detetu, odnosno njegovim roditeljima u meri u kojoj  oni žele da se uključe. Ovakav metod rada sa mladima pokazao je dobre rezultate u procesu njihove resocijalizacije (prema podacima centara za socijalni rad samo 10% dece koja su bila uključena u ovaj program je recidivirao u posmatranom periodu njegovog trajanja) i bio je od izuzetnog značaja za njihov povratak u obrazovni sistem, promenu obrazaca ponašanja i integraciju u društvenu sredinu.

Rad stručnog tima Educentra predstavlja primer modela najbolje prakse rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju. Brzina reagovanja, dobra struktura i komunikacija koja omogućava brze i kontinuirane intervencije su najznačajnije karakteristike tretmana. U radu sa decom i mladima sa problemom u ponašanju, odnosno sukobu sa zakonom, razvija se “okruženje” gde postoje jasna pravila ali koja nisu restriktivna i dobro su prihvaćena od strane klijenata.

TRAJANJE:

Edukacija se sastoji iz 6 dvodnevnih modula koji će se održavati jednom mesečno tokom poslednjeg vikenda u mesecu. Ukupno tajanje edukacije je 96 sati u toku 6 meseci. Obavezno je pohađanje svih 6 modula.

SADRŽAJ:

Zasnovana na višegodišnjoj praksi, ova edukacija nudi znanja i veštine iz niza tema u vezi sa tretmanom problema u ponašanju kod dece i mladih.

• Pojam poremećaja u ponašanju, problema u ponašanju, riziko faktori u porodičnoj, školskoj, vršnjačkoj sredini i široj socijalnoj sredini, specifične karakteristike roditelja dece i mladih sa problemima u ponašanju
• Normativni i etički okvir u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju
• Specifičnosti intervjuisanja dece i mladih sa problemima u ponašanju i članova njihovih porodica
• Plan tretmana (procena rizičnih i protektivnih faktora, analiza ponašanja i izrada individualnog plana)
• Savetodavne intervencije u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Tehnike u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Rad sa roditeljima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima u riziku od zloupotrebe PAS
• Primena vaspitnih mera i vaspitnih naloga
• Izazovno ponašanje dece i mladih, izrada plana bezbednosti
• Supervizijski rad

CILJEVI:

• Razumeju specifičnosti problematičnog ponašanja mladih
• Sprovode postupak procene deteta i porodice
• Samostalno dizajniraju i sprovode tretman za decu i mlade sa problemima u ponašanju i članove njihove porodice
• Sarađuju sa drugim sistemima u zaštiti dece i mladih

Edukacija ima za cilj da polaznici steknu veštine i znanja za samostalan rad sa ovom ciljnom grupom. Nakon završene edukacije, polaznici dobijaju sertifikat EDUCENTRA.

EDUKATORI:

Edukaciju drže savetnice Educentra, koordinatori bivšeg Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju iz Beograda, Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog.

U dosadašnjem radu obuhvatile su preko 650 porodica dece sa problemima u ponašanju. Radile su sa  decom koja su u riziku, maloletnim počiniocima krivičnih dela i decom žrtvama nasilja (porodičnog i vršnjačkog nasilja). U toku rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju realizovale su vaspitne mere pojačanog nadzora, vaspitne mere posebne obaveze kao i vaspitne naloge koji su izrečeni prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Tretman problema u ponašanju kod dece i mladih se razvijao tokom višegodišnjeg rada sa ovom grupom klijenata i dugogodišnjom saradnjom sa predstavnicima sistema socijalne zaštite, pravosuđa i obrazovanja. Predstavlja poseban model rada sa decom i mladima koji je fokusiran na poštovanje osnovnih principa Konvencije o pravima deteta i podrazumeva uvažavanje najboljih interesa deteta, njegovog dostojanstva i prava na učešće u donošenju odluka u svim pitanjima koji ih se neposredno tiču, a vezani su za samu realizaciju tretmana.

Program  tretmana uključuje strukturisan, sveobuhvatan timski rad uz individualizovani pristup svakom detetu, odnosno njegovim roditeljima u meri u kojoj  oni žele da se uključe. Ovakav metod rada sa mladima pokazao je dobre rezultate u procesu njihove resocijalizacije (prema podacima centara za socijalni rad samo 10% dece koja su bila uključena u ovaj program je recidivirao u posmatranom periodu njegovog trajanja) i bio je od izuzetnog značaja za njihov povratak u obrazovni sistem, promenu obrazaca ponašanja i integraciju u društvenu sredinu.

Rad stručnog tima Educentra predstavlja primer modela najbolje prakse rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju. Brzina reagovanja, dobra struktura i komunikacija koja omogućava brze i kontinuirane intervencije su najznačajnije karakteristike tretmana. U radu sa decom i mladima sa problemom u ponašanju, odnosno sukobu sa zakonom, razvija se “okruženje” gde postoje jasna pravila ali koja nisu restriktivna i dobro su prihvaćena od strane klijenata.

TRAJANJE:

Edukacija se sastoji iz 6 dvodnevnih modula koji će se održavati jednom mesečno tokom poslednjeg vikenda u mesecu. Ukupno tajanje edukacije je 96 sati u toku 6 meseci. Obavezno je pohađanje svih 6 modula.

SADRŽAJ:

• Pojam poremećaja u ponašanju, problema u ponašanju, riziko faktori u porodičnoj, školskoj, vršnjačkoj sredini i široj socijalnoj sredini, specifične karakteristike roditelja dece i mladih sa problemima u ponašanju
• Normativni i etički okvir u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju
• Specifičnosti intervjuisanja dece i mladih sa problemima u ponašanju i članova njihovih porodica
• Plan tretmana (procena rizičnih i protektivnih faktora, analiza ponašanja i izrada individualnog plana)
• Savetodavne intervencije u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Tehnike u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju i njihovim roditeljima
• Rad sa roditeljima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima (individualni i grupni)
• Rad sa decom i mladima u riziku od zloupotrebe PAS
• Primena vaspitnih mera i vaspitnih naloga
• Izazovno ponašanje dece i mladih, izrada plana bezbednosti
• Supervizijski rad

CILJEVI:

• Razumeju specifičnosti problematičnog ponašanja mladih
• Sprovode postupak procene deteta i porodice
• Samostalno dizajniraju i sprovode tretman za decu i mlade sa problemima u ponašanju i članove njihove porodice
• Sarađuju sa drugim sistemima u zaštiti dece i mladih

Edukacija ima za cilj da polaznici steknu veštine i znanja za samostalan rad sa ovom ciljnom grupom. Nakon završene edukacije, polaznici dobijaju sertifikat EDUCENTRA.

EDUKATORI:

Edukaciju drže savetnice Educentra, koordinatori bivšeg Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju iz Beograda, Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog.

U dosadašnjem radu obuhvatile su preko 650 porodica dece sa problemima u ponašanju. Radile su sa  decom koja su u riziku, maloletnim počiniocima krivičnih dela i decom žrtvama nasilja (porodičnog i vršnjačkog nasilja). U toku rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju realizovale su vaspitne mere pojačanog nadzora, vaspitne mere posebne obaveze kao i vaspitne naloge koji su izrečeni prema maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Izazovi koji se stavljaju pred decu i tinejdžere sve su složeniji zbog uslova u kojima danas odrastaju i to može da se odrazi na mentalno zdravlje deteta/tinejdžera. Pored izazova koji dolaze spolja, postoje i oni koji dolaze “iznutra”. Većinom su  promene raspoloženja normalan deo nekih faza razvoja:  na primer tantrumi na uzrastu od dve ili tri godine, pojava strahova i privremeno vraćanje na ranije faze razvoja u toku detinstva,  promenljivost intenzivnih osećanja u toku adolescencije (od jedanaeste godina pa do osamnaeste, dvadesete godine), kao i “epizodne” emociobalne krize u nekim teškim životnim situacijama ili događjajima. Nije neobično da se tinejdžeri, na primer, u  jednom minutu smeju, a u drugom prevrću očima ili besne. To se dešava iz  fizičkih, emocionalnih, socijalnih i psiholoških razloga, koji su očekivani za uzrast. Ako su roditelji svaki dan u blizini  svoje dece, uglavnom znaju šta se dešava u njihovim životima i mogu da uočite promene raspoloženja i da primate ili saznaju da li su i zašto njihova deca  tužna, ljuta ili pod stresom.  Dakle, prisutnost i komunikacija bez osuđivanja, čuđenja i umanivanja važnosti onoga što dete/tinejdžer govori, važni su i često dovoljni da roditelji primete i to kada sa njihovim detetom nešto ozbiljnije nije u redu. Često, ne i uvek. Kako deca odrastaju, sve su samostalnija i više svoja i mogu da biraju da ne podele sve što im se dešava ili ih muči sa roditeljeima.  Zato je važno da roditelji saznaju o faktorima rizika i znacima na koje treba da obraćaju pažnju u toku rasta i razvoja deteta, od malih nogu pa do odraslog doba.

Faktori koji mogu povećati ranjivost deteta i doprineti razvoju problema sa psihološkim, mentalnim, zdravljem mogu biti:

• biološki (genetika, porodična istorija mentalnih bolesti)
• fizički (traumatske povrede i oboljenja, hronične bolesti i stanja, neurednost jela i spavanja,…);
• socijalni (raskidi, sukob prijatelja, sukob porodice, preseljenje, promena škole,…);
• psihološki (stres, gubitak, zanemarivanje, zlostavljanje, nasilje u porodici i/ili vršnjačkoj grupi, kao i na internetu,…).

Znaci za zabrinutost su:

• ako primetite da su vaša deca ili tinejdžeri neraspoloženi dve ili više nedelje;
• ako primetite da ih (ne)raspoloženje sprečava da ispunjavaju svoje uobičajene dnevne obaveze i da se povlače iz aktivnosti koje inače jako vole;
• ako nemaju motivaciju za većinu ili sve aktivnosti;
• ako ne mogu zadržati prijatelje i ostaju sami;
• ako su promenili svoje navike u jelu i/ili spavanju (manje ili više jedu, manje ili više spavaju, nemaju apetit, imaju nesanicu,…);
• ako u školi ne uspevaju da rade toliko dobro kao nekada;
• ako osećaju beznadežnost i ne vide svoju budućnost;
• ako pokazuju problematično ponašanje (agresivnost prema ljudima i stvarima, nesavladiv prkos i inat, nepoštovanje bilo kog autoriteta, antisocijalno ponašanje, upotreba alkohola i/ili droge, laganje, kradje, promiskuitet,…);
• ako razmišljaju da naude sebi ili su to već radili (npr. samopovredjivanje, rizična ponašanje/aktivnosti koje ih zdravstveno mogu ugroziti, priča o samoubistvu i/ili njegovo planiranje)

Svi problem sa emocionalnim, psihološki, mentalnim zdravljem mogu biti različitog oblika i intenziteta, ali se mogu i prevazići uz stručnu pomoć. Zato ne oklevajte da se obratite psihologu, psihijatru, psihoterapeutu ili bar, za početak, lekaru opšte prakse koji vas može uputiti na pravu adresu. Ovo ni vaše dete, tinejdžera ni vas kao roditelje ne čini slabima i lošima, naprotiv –  govori o vašoj svesnosti, hrabrosti i snazi da se sa problemom izborite u korist sreće vašeg deteta, vas i cele porodice.

Podrška u prevazilaženju kriznih situacija i problema  u različitim razvojinim periodima odrastanja je ključna kako bi deca i tinejdžeri  razvili dobre navike u ponašanju, stabilnost i otpornost na polju emocija i kritično mišljenje.

*Tekst je objavljej u Blicu , u februaru 2021. g.

Grupa dece i mladih sa problemima u ponašanju je specifična grupa koja spada u osetljivu grupu dece, često marginalizovanu kako od društva (etiketiranje, odbacivanje), porodice i vršnjaka, tako i od samog sistema koji bi trebao da im pruži podršku i zaštitu. Mnogi profesionalci koji rade sa ovom grupom dece, a pripadaju sistemu socijane zaštite, često nisu motivisani za rad sa njima niti veruju u mogućnost promene. Zbog toga, ono što najviše karatkeriše ovu decu je nepoverenje prema odraslima i teško formiranje bliskih odnosa.

No, promena je ipak moguća. Deca imaju pozitivne osobine koje mi odrasli treba da prepoznamo i vrednujemo. Na taj način će i oni sami početi da veruju u sebe i krenuće putem promene. Treba odustati od globalnog vrednovanja sebe i drugih i posmatrati svaku osobu pojedinačno. Kod dece i mladih je izuzetno važno povećati sopstvenu fleksibilnost, učiti ih da bezuslovno prihvataju sebe, druge i životne  uslove, ali kroz kritički osvrt na ponašanje i vrednovanje istog. Na taj način deca mogu da prave dobre izbore u životu i da budu sigurni u svoju odluku koja je autentično njihova, a ne proizvod uticaja drugih.

Obzirom da je potrebno izmeniti stavove i mišljenje kako bi izmenili i ponašanje, najviše je primenjiv savetodavni direktivan rad, kao što je kognitivno bihejvioralna terapija. Neke od tehnika u radu sa decom i mladima sa problemima u ponašanju podrazumevaju:

> Ukazivanje na to kako utičemo na naše emocije i predstavljanje načina kako ih promeniti. Klijenti dobiju jasan uvid u to šta je to šta ih navodi da se tako ponašanju i kada dođu do uvida, stvaraju se uslovi za promenu u pogledu stavova i uverenja, a samim tim i njihovih reakcija i tumačenja raznih situacija kao provokativne.

> Prevođenje emocionalnog uvida u bihejvioralni (ponašajni) uvid. Ovo je naročito važna tehnika za rad sa ovim klijentima, jer oni često postupaju iz emotivnog reagovanja zbog čega se kasnije loše osećaju. Roditelji uglavnom nisu razvili dobre modele kod dece kako da se nose sa negativnim emocijama, pa deca i mladi negativne emocije  ne prihvataju i kroz odrastanje uče da ih potiskuju. Kroz prevođenje negativnih nezdravih emocija (npr. bes) u negativne zdrave emocije (npr. ljutnja) i razvijanje uveranja klijenta da je u redu da se tako oseća, stvara se prostor za učenje novih modela ponašanja u situacijama koje izazivaju negativne emocije.

> Jasno definisanje cilja, razrađivanje manjih ciljeva i merenje postignutih rezultata na nivou ponašanja, osećanja, stavova. Na ovaj način se pomaže roditeljima da lakše prate svoje dete i ovakav plan im daje dodatnu podršku, kada osete da više ne mogu da izdrže (roditelji su često skloni da minimiziraju promene ili se već pri prvom manjem prekršaju vraćaju na stari obrazac ponašanja i reagovanja u odnosu na dete, što može biti destimulišuće). Takodje, ovo pomaže roditeljima da usvoje novi model vaspitavanja, koji je za njih prihvatljiv  i efikasan u vaspitanju dece.

> Zadavanje zadataka. Između dva susreta klijenti često imaju zadatke koji se analiziraju na sledećem susretu.

Intervencija kod ovih klijenata mora biti pravovremena, brza i direktivna, jer to brže izaziva prve promene, koje razvijaju sampouzdanje kod klijenta.  Kada smo samopouzdani, onda možemo krenuti u promenu i drugih „nemogućih za promenu“ ponašanja. Ukoliko pustimo da vreme prolazi ili pokušavamo da ovo postignemo psihoterapijom, koja je ipak duži proces, možemo izgubiti dete ili adolescenta kao klijenta. Kada se klijent stabilizuje na „gorućim“ poljima, stvaraju se uslovi i za dalji, psihoterapijski, rad, ukoliko je neophodan i/ili to klijent želi.