Izazovi koji se stavljaju pred decu i tinejdžere sve su složeniji zbog uslova u kojima danas odrastaju i to može da se odrazi na mentalno zdravlje deteta/tinejdžera. Pored izazova koji dolaze spolja, postoje i oni koji dolaze “iznutra”. Većinom su promene raspoloženja normalan deo nekih faza razvoja: na primer tantrumi na uzrastu od dve ili tri godine, pojava strahova i privremeno vraćanje na ranije faze razvoja u toku detinstva, promenljivost intenzivnih osećanja u toku adolescencije (od jedanaeste godina pa do osamnaeste, dvadesete godine), kao i “epizodne” emociobalne krize u nekim teškim životnim situacijama ili događjajima. Nije neobično da se tinejdžeri, na primer, u jednom minutu smeju, a u drugom prevrću očima ili besne. To se dešava iz fizičkih, emocionalnih, socijalnih i psiholoških razloga, koji su očekivani za uzrast. Ako su roditelji svaki dan u blizini svoje dece, uglavnom znaju šta se dešava u njihovim životima i mogu da uočite promene raspoloženja i da primate ili saznaju da li su i zašto njihova deca tužna, ljuta ili pod stresom. Dakle, prisutnost i komunikacija bez osuđivanja, čuđenja i umanivanja važnosti onoga što dete/tinejdžer govori, važni su i često dovoljni da roditelji primete i to kada sa njihovim detetom nešto ozbiljnije nije u redu. Često, ne i uvek. Kako deca odrastaju, sve su samostalnija i više svoja i mogu da biraju da ne podele sve što im se dešava ili ih muči sa roditeljeima. Zato je važno da roditelji saznaju o faktorima rizika i znacima na koje treba da obraćaju pažnju u toku rasta i razvoja deteta, od malih nogu pa do odraslog doba.
Faktori koji mogu povećati ranjivost deteta i doprineti razvoju problema sa psihološkim, mentalnim, zdravljem mogu biti:
- biološki (genetika, porodična istorija mentalnih bolesti)
- fizički (traumatske povrede i oboljenja, hronične bolesti i stanja, neurednost jela i spavanja,…);
- socijalni (raskidi, sukob prijatelja, sukob porodice, preseljenje, promena škole,…);
- psihološki (stres, gubitak, zanemarivanje, zlostavljanje, nasilje u porodici i/ili vršnjačkoj grupi, kao i na internetu,…).
Znaci za zabrinutost su:
- ako primetite da su vaša deca ili tinejdžeri neraspoloženi dve ili više nedelje;
- ako primetite da ih (ne)raspoloženje sprečava da ispunjavaju svoje uobičajene dnevne obaveze i da se povlače iz aktivnosti koje inače jako vole;
- ako nemaju motivaciju za većinu ili sve aktivnosti;
- ako ne mogu zadržati prijatelje i ostaju sami;
- ako su promenili svoje navike u jelu i/ili spavanju (manje ili više jedu, manje ili više spavaju, nemaju apetit, imaju nesanicu,…);
- ako u školi ne uspevaju da rade toliko dobro kao nekada;
- ako osećaju beznadežnost i ne vide svoju budućnost;
- ako pokazuju problematično ponašanje (agresivnost prema ljudima i stvarima, nesavladiv prkos i inat, nepoštovanje bilo kog autoriteta, antisocijalno ponašanje, upotreba alkohola i/ili droge, laganje, kradje, promiskuitet,…);
- ako razmišljaju da naude sebi ili su to već radili (npr. samopovredjivanje, rizična ponašanje/aktivnosti koje ih zdravstveno mogu ugroziti, priča o samoubistvu i/ili njegovo planiranje)
Svi problem sa emocionalnim, psihološki, mentalnim zdravljem mogu biti različitog oblika i intenziteta, ali se mogu i prevazići uz stručnu pomoć. Zato ne oklevajte da se obratite psihologu, psihijatru, psihoterapeutu ili bar, za početak, lekaru opšte prakse koji vas može uputiti na pravu adresu. Ovo ni vaše dete, tinejdžera ni vas kao roditelje ne čini slabima i lošima, naprotiv – govori o vašoj svesnosti, hrabrosti i snazi da se sa problemom izborite u korist sreće vašeg deteta, vas i cele porodice.
Podrška u prevazilaženju kriznih situacija i problema u različitim razvojinim periodima odrastanja je ključna kako bi deca i tinejdžeri razvili dobre navike u ponašanju, stabilnost i otpornost na polju emocija i kritično mišljenje.
*Tekst je objavljej u Blicu , u februaru 2021. g.
