„Agresivnost je sastavni deo nasilja, ali nasilno ponašanje ne proističe iz agresivnih osećanja. Ona su samo sredstvo za prenošenje važnih poruka.“
Jesper Juul
Kao i druge emocije, ljutnja je potpuno prirodna, a ne može se reći ni da je agresivnost, koja je prati, isključivo pogrešno ponašanje. Baš kao i fizički bol i ljutnja i agresivnost mogu imati važnu funkciju obaveštavanja o tome da nešto nije u redu, da nešto ne prija osobi i da treba nešto da promeni. A tinejdžersko doba baš i jeste doba velikog broja promena i nisu sve prijatne za mladu osobu u nastajanju.
Tinejdžer treba da shvati svoje fizičke promene, emocionalne promene, seksualnost koja se budi, potrebu da istovremeno pripada negde i bude u potpunosti nezavisan/na. Tinejdžer neretko raspravlja i o politici, moralu, privilegijama, pravima i obavezama, pravdi i nepravdi i mnoštvu drugih tema, kako bi utvrdio ko je i gde će u životu. Sve ovo znači znači da će, verovatno, odbiti savet roditelja, nekad i kroz vikanje, lupanje vratima…
Roditelj je sigurna osoba sa kojom tinejdžer vodi žestoke razgovore, baš zato što zna da je na sigurnom i da je prihvaćen/a i voljen/a, baš kako i treba da bude.
Sklonost ljutnji i agresiji, ipak, nije nešto što roditelji lako podnose. Nekada im se čini kao da ponovo imaju dvogodišnjaka sa tantrumima. U tim trenicima, važno je:
Tinejdžeri se najčešće relativno brzo odljute, smire, budu potom srećni i ponašaju se uobičajeno. Medjutim preterana ljutnja i agresivnost ponekad mogu ukazivati na problem koji zahteva stručnu pomoć.
Ako ste zabrinuti da su ljutnja i agresivnost vašeg adolescenta preterani, ako vaš tinejdžer verbalno nasilan, preti fizičkim nasiljem, – ovo je važno istražiti i stati mu na put uz stručnu podršku. Vi kao roditelji ste prvi i glavni u obezbedjivanju adekvatne pomoći za vaše dete.
Stručni tim Educentra ima razvijenu metodologiju rada sa decom sa agresivnim ponašanjem kako u porodici tako i van nje. Naše višegodišnje iskustvo govori nam da, kada se tinejdžeri uključe u tretman zajedno sa roditeljima, dolazi do pozitivnih promena u ponašanju. Tinejdžeri nauče da prepoznaju svoje emocije, nauče veštine kako da se nose sa negativnim emocijama i svakodnevnim stresom i uz podršku roditelja i stručnjaka prevazilaze ovu razvojnu krizu.