Borba dece i mladih sa vršnjačkim nasiljem
Kada je u pitanju vršnjačko nasilje, u praksi najčešće čujemo da odrasli (roditelji, nastavnici, rođaci, pa čak i neki stručnjaci) savetuju dete da ignoriše drugo dete kada ga provocira. Kada kažemo detetu „Ignoriši ga/je, pusti neka priča šta hoće, ti se okreni i idi“ na šta tačno mislimo? Da li tim savetom detetu dajemo alatku koja će mu pomoći da se zaštiti i da se oseća dobro ili ga stavljamo u poziciju da trpi zbog čega se i dalje oseća loše? Ako je dete neuspešno u samoodbrani, uže shvaćenim, ignorisanjem, a ne zna kako drugačije da se odbrani na društveno prihvatljiv način – kakav to uticaj ima na psihički i emocionalni razvoj deteta i njegove socijalne veštine?
Razne studije govore kakve su osobine dece koje su potencijalne žrtve vršnjačkog nasilja, kakvi su njihovi roditelji i sl. – one ukazuju da ovoj deci nedostaje samopouzdanja i hrabrosti da se suprotstave deci koja vrše nasilje. U naše savetovalište dolaze deca uzrasta od 10 do 18 godina koja su trpela nasilje, pa kada više nisu mogla da istrpe – ili su se potpuno isključila iz društva i školskih obaveza ili su i sama postala deca koja se brane od nasilja nasiljem.
Staviti dete u poziciju da trpi je jako veliki rizik i toga roditelji treba da budu svesni. Ako deci dajemo savet da ignorišu nasilje, provokaciju onda treba da vodimo računa o sledećem:
- kako se dete oseća u situacijama nasilja, provokacija,…;
- kako ono vidi način da se zaštiti i prekine nasilje, provokacije,…;
- šta dete misli o svom vršnjaku sa kojim ima izazovne situacije;
- poseduje li dete već neke veštine koje mu mogu koristiti da bi se zaštitilo (npr. humor, veštine asertivne komunikacije).
Deca treba da nauče da ignorisanje ne znači okrenuti glavu na drugu stranu i praviti se da im nije važno kada ih neki/e drugari/ce vređaju, odbacuju ili im se podsmevaju. Itekako im je važno! Ignorisanje znači postaviti granicu i pružiti otpor takvom ponašanju, tako što mu neće pridavati značaj i neće vrednovati mišljenje vršnjaka koji ih vređa. Decu treba naučiti ovim veštinama i stalno ih podržavati u tome.
Roditelji će to uspeti, ukoliko vode računa o gorenavedenim tačkama.
