MOTIVACIJA ZA UČENJE KOD TINEJDŽERA
„Svoj deci je potrebno malo pomoći, malo nade i neko ko veruje u njih.“
Majick Jonson
U kojoj meri period puberteta utiče na motivaciju za učenjem? U našoj praksi susrećemo se sa sve većim brojem 12-ogodišnjaka koji su od početka obrazovanja imali odlične rezultate, ali ulaskom u pubertet rezultati su počeli da opadaju i primećuje se pad koncentracije i motivacije za učenjem i postizanjem odličnog uspeha. Ovakvo ponašanje često izaziva zabrinutost kod roditeljia, a neretko i sukobe između dece i roditelja.
Istraživanja pokazuju da mnoga deca zbog svojih psihičkih stanja kao što su teškoće sa koncentracijom na pojedinosti i osećaj unutrašnjeg nemira, često nemaju volje da rade domaće zadatke. Emocije koje se prirodno javljaju u ovom periodu kao što su utučenost, deprimiranost ili odsustvo interesovanja za bilo šta, takođe utiču na motivaciju za učenjem. Ovakav unutrašnji svet tinejdžera i sa njima povezani školski zahtevi i očekivanja roditelja, utiču na procenu tinejdžera da li svojim ponašanjem mogu nešto postići, da li mogu svoje probleme rešiti sami, tj. da li tinejdžer smatra sebe sposobnim. Ako tinejdžer sumnja u uspešnost svog rada, tada će sam sebe smanjenom koncentracijom pažnje sprečiti u rešavanju zadatka pred kojim se nalazi. Time se smanjuje trud koji se ulaže, jer tinejdžer nema poverenja u sebe i odustaje. Radni zadaci se često izbegavaju izgovorima kao što su: „To već znam“, „To ne treba da učim jer nema smisla, neće mi trebati ovo znanje u životu“, „Drugi to isto neće da rade“. Pored unutrašnjeg stanja tinejdžera u velikoj meri utiče i vršnjačka grupa sa svojim vrednostima i pravilima. Ulaskom u pubertet tinejdžeri sve više pokazuju interesovanje za vršnjake, njihova dominanta potreba je da pripadaju vršnjačkoj grupi što može dovesti i do pada interesovanja za postizanje školskog uspeha koji su imali u ranijem periodu. . U periodu puberteta i adolescencije, mlada osoba u nastajanju želi uživanje i zabavu – to je sasvim normalno za uzrast, ali to ne znači da tinejdžeri nemaju želju za radom, samo što taj rad mora imati smisla za njih i učiniti ih da se osećaju poštovani i važni (što je još jedna karakteristikate razvojne faze).
Roditelji često ne znaju šta da rade i kako da pomognu svom tinejdžeru da prevazidje probleme sa motivacijom. Kada roditelji viču, kritikuju, vraćaju na sve propuste deteta i loš uspeh u školi, ucenjuju – tinejdžeri se emocionalno povuku, jer ovo ima negativnu poruku za njih: „Ja ne valjam.“ ili „Ja to ne mogu“ ili „Ja sam neuspešan, ništa mi ne ide za rukom i zbog toga odustajem“; ovako se njihova nesigurnost u sebe ne smanjuje, naprotiv, pa onda i prestaju da slušaju u znak protesta i samozaštite. Nagradjivanja na koja su roditelji spremni, jedno vreme možda daju rezultata, ali tinejdžerima prestaju da budu važne te nagrade, pa se i ta spoljašnja motivacija gubi.
Kako onda završavanje školskih obaveza učiniti lakšim i za tinejdžera i za roditelja? Ako roditelji poznaje karakteristike razvojnog peroda adolescencije, onda će svoja velika očekivanja i velike pritiske korigovati – ne od njih nužno odustati, već prilagoditi način postizanja cillja karakteristikama tinejdžera. Ako roditelj osluškuje tinejdžera, može saznati da je sklon jednom predmetu i plaši se drugih ili da mu je teško da razume lekcije ili da mu nedostaje samopouzdanja, pa najpre mu oko toga može pomoći. Ako roditelj empatiše sa svojim tinejdžerom, time otvara vrata intervenisanju, jer da bi mišljenje roditelja bilo saslušano, prvo tinejdžer treba da se uveri da ga roditelj razumeo kako se oseća i razmišlja, da se stavio u njegove/njene cipele. Ako je komuniciranje sa tinejdžerom mirno i sa poštovanjem, a odvažno – tinejdžeru će biti jasna pravila, granice i smatraće ih pravednijim. Ako roditelj pokuša da motiviše tinejdžera na način koji je tinejdžeru blizak, efekti će biti pozitivni (npr. „uči školu da ne bi ispadao glup u životu“, neće imati efekta spram „uči sada školu da bi što pre mogao da radiš šta ti želiš“). Organizacija je važna veština kojom treba podučiti tinejdžera, kako bi kasnije samostalno znao/la da postavlja manje i veće ciljeve, da organizujre svoje vreme, lekcije i zadatke i kako da pristupi gradivu koje uči (deljenje na manje celine, tehnike pamćenja, preslišavanje, nalažemje primera praktične primene,…) . Konačno, osnaživanje tinejdžera od strane roditelja, kako bi shvatili svoju vrednost i važnost, stekli samopouzdanje – važno je pohvaliti i za sposobnost i trud, bez obzira na (ne)uspeh.
Na ovakav način, dete će dobiti poruku da roditelji veruju u njega/nju, a ako mi verujemo u našu decu verovaće i oni sami u sebe!
#ucenje #skola #tinejdzeri #roditelji #podrskauucenju #motivacija
