Polazak u školu – promena za celu porodicu
Tokom svog razvoja porodica prolazi kroz različite faze koje mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na celokupnu porodicu. Kako će se završiti svaka faza zavisi od sposobnosti članova porodice (naročito roditelja) da se nose sa izazovima koje stoje pred njima, da prepoznaju potrebe drugih članova porodice i u skladu sa tim reaguju.
Uključivanje porodice u sistem obrazovanja polaskom dece u školu jedna je od faza kroz koju prolazi svaka porodica. Često se postavlja pitanje da li treba decu pripremati za polazak u školu, u kojoj meri, da li su roditelji previše uplašeni ili opušteni. Odgovor na ova pitanja je da svaka porodica ima individualne potrebe, kao i svako dete u okviru jedne porodice. Ako porodica ima dvoje ili više dece, nekom detetu će lakše biti da se adaptira na novonastale uslove polaskom u školu, a drugom teže te će mu i trebati više pripreme i podrške tokom prvih godina školovanja. U tom procesu važno je da roditelji prepoznaju šta je to što je zaista potrebno njihovom detetu, da te potrebe deteta razlikuju od svojih i u skladu sa tim i da izvrše pripreme.
Za dete je polazak u školu velika promena jer dolazi do značajnih razlika u organizaciji života koje je do sada vodilo. Najpre, pohađanje škole je obavezno svaki dan i ne postoji mogućnost da deca izostaju ukoliko žele da provedu dan na drugačiji način (npr.sa bakom i dekom), školska pravila su značajno drugačija nego ona pravila koja su bila u vrtiću, ispred dece se stavljaju novi zahtevi: slušati i biti miran na času, uraditi domaći. Sa druge strane deca sama sebi postavljaju zadatke kao što su: uklopiti se u novu vršnjačku grupu, zadovoljiti očekivanja roditelja, dopasti se učeteljici i sl. Ovo su situacije koje su za decu izazovne u manjoj ili većoj meri. Deca sve vreme osluškuju reakcije odraslih na njihovo ponašanje i tako procenjuju da li su „dobri“ ili nisu zadovoljili očekivanja pa onda nisu ni dobri.
Kako će se dete nositi sa novim izazovima u velikoj meri zavisi kako roditelji reaguju na sva njihova ponašanju tokom prvih godina školovanja. Ovo je za roditelje takođe veliki izazov, jer dete ulazi u proces socijalizacije, u njihov svet uključuju se i drugi odrasli (učitelji/ce) i drugi vršnjaci koji mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na ponašanje deteta. Kako zadržati roditeljski autoritet a da se pri tome ne naruši autoritet učitelja/ice, škole; kako detetu pomoći da se uključi u novu vršnjačku grupu i da se oseća prihvaćeno. Pored ovih važnih pitanja, roditelji često imaju dilemu kako detetu formirati radne navike, kako razviti detetu pozitivan odnos prema obrazovanju, kako zaštiti dete od negativnih uticaja u vršnjačkoj grupi….Odgovor na ova pitanja jeste da roditelji budu posvećeni detetu na način da prepoznaju njegove potrebe i na njih adekvatno reaguju.
Zašto je ovo važna tema? U prvim godinama školovanja deci je važna podrška u procesu obrazovanja jer proces adaptacije na nove zahteve i pravila mogu da imaju značajan uticaj na njihov odnos prema obrazovanju i samim tim i postizanje rezultata u kasnijim godinama. Takođe, važna im je pomoć u organizaciji vremena kako bi zadovoljili svoju potrebu za igrom i zabavom ali i svoje obaveze prema školi, porodici… Potrebna im je i emotivna podrška da bi se lakše nosili sa vršnjačkim odnosima i dobro se uklopili u vršnjačku grupu u okviru škole.
U okviru naše prakse u Educentru, mnogi klijenti koji su imali poteškoće u adaptaciji tokom prvih godina školovanja, a kasnije tokom obrazovnog procesa, imali su različite probleme. Problemi su se najčešće manifestovali na sledeće načine: problemi u učenju, loš školski uspeh i negativan odnos prema obrazovanju, nepoverenje prema nastavnicima, prebacivanje odgovornosti za lični neuspeh na druge, osećanje nekompetentnosti za školske zahteve, nesigurnost, odustajanje od školovanja i sl. Zadatak roditelja je da prati ponašanje svog deteta i u skladu sa tim da pruža podršku detetu u onoj meri u kojoj je to i potrebno.
