Roditelji doživljavaju više stresa od onih koji to nisu. Njihovo bračno zadovoljstvo je manje. Ali, tu deca nisu problem. Nešto u vezi sa roditeljstvom danas, je problem.
Naše uloge majki i očeva su se promenile. Uloge naše dece su se promenile. Svi mi sada improvizujemo dok prolazimo kroz situacije za koje ne postoje uputstva.
Do nedavno, deca su radila u domaćinstvu, na imanju, za džeparac,… Danas, roditelji rade sve za/umesto njih. Za samo nekoliko decenija postalo jasno da, ako želimo da naša deca budu uspešna, škola nije dovoljna. Danas su vannastavne aktivnosti dečje novo zanimanje, ali to je posao i za roditelje takođe, jer su oni ti koji ih voze na trening, crtanje, ples, časove stranog jezika… Obimni domaći zadaci su dečje novo zanimanje, ali to je takođe i posao za roditelje, jer ih oni moraju sa njima raditi ili bar proveravati.
Još jedna stvar zbog koje je moderno roditeljstvo tako konfuzno ta što se svet menja tako brzo, da je nemoguće znati za šta roditelji pripremaju svoju decu i da li će ijedna njihova mudrost biti korisna za njihovu decu. Kako nisu u stanju da predvide budućnost, svi dobri roditelji pokušavaju da pripreme svoju decu na sve moguće ishode u budućnosti, nadajući se da će se bar neki njihov trud isplatiti.
Sada tome dodajte i ovo – sve češće se od roditelja čuje: “Sve što želim svom detetu je da bude srećno.” Izgleda kao izuzetan cilj, zar ne? Medjutim, to je veoma nedostižan cilj. Niko nema recepet za sreću. Sreća i samopouzdanje mogu da budu rezultat nečeg drugog, ali ne mogu zaista da budu ciljevi za sebe.
Ako se usredsredimo na stvaranje odgovorne, produktivne i moralne dece, kojoj jasno dajemo do znanja da ih prihvatamo kakva jesu i da ih bezuslovno volimo – samopouzdanje i sreća bi došli sami. Deca bi i dalje bila dobro, a roditelji bolje nego što su sada…