„Adolescenti nisu čudovišta. Oni su samo ljudi
koji pokušavaju da nauče kako da se snadju
u svetu odraslih, koji ni sami nisu baš sigurni u sebe. “
Virginia Satir
Kako je tinejžeru?
Nije neobično da se tinejdžeri, na primer, u jednom minutu smeju, a u drugom prevrću očima ili besne. To se dešava iz više razloga – fizičkih, emocionalnih, socijalnih i psiholoških – a ne iz jednog razloga posebno i često se i ne možete utvrditi tačan uzrok emocionalnih uspona i padova adolescenata.
Promene raspoloženja tokom adolescencije delimično su posledica biologije. Hormonske promene koje se dešavaju tokom puberteta igraju glavnu ulogu u načinu na koji tinejdžeri razmišljaju i osećaju, pa otud i pojačana razdražljivost, intenzivna tuga i čest osećaj isfrustriranosti. Takodje, mozak se razvija intenzivno do 20-ih godina, a deo mozga koji je povezan sa regulisanjem i kontrolom emocija se razvija poslednji, pa otud i slabija samokontrola u izražavanju osećanja.
Težnja tinejdžera da utvrde svoj identitet takođe igra ulogu u njihovom raspoloženju. Dok pokušavaju da se osamostale, uspostave svoja verovanja, ciljeve i životni put, doživljavaju neki unutrašnji nemir koji se nekada manifestuje kao dramatično ponašanje. Mogu se osećati tužno, uplašeno i usamljeno zbog budućnosti, a istovremeno i uzbuđeno zbog osvajanja sve veće slobode.
U ovoj razvojnoj fazi normalno je da mlada osoba „živi u svojoj glavi“ i da je zauzeta intenzivnim razmišljanjem o izazovima kao što su prijateljstva, ljubavne veze i porodični odnosi. Važnost i neizvesnost na ovim poljima može biti vrlo stresna i taj stres utiče na raspoloženje adolescenta.
Suočavanje sa svim ovim promenama u životu, pa i promenama u raspoloženju nekim tinejdžerima ide lakše i bolje nego drugima, jer svi su drugačiji od drugih i posebni.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Odrasli se mogu poistovetiti sa ovim emocionalnim usponima i padovima. Svi smo bili tinejdžeri i suočavali smo se sa različitim i suprotnim osećanjima. Sa tim nismo stali nakon adolescencije – hormoni i dalje utiču na osećanja i ponašanja i žena i muškaraca. Takodje, važno je imati na umu da su promenljiva osećanja i ponašanja normalna za SVE tinejdžere ovog sveta. Ne možemo sprečiti da se tinejdžer oseća i ponaša tako, ali ne treba ni da zaboravimo da je svaki tinejdžer mnogo više od svog ponašanja – svaki ima svoje osobine ličnosti, talente, snage koje su za poštovati, prihvatati i voleti.
Postoji mnogo načina na koje roditelji mogu da pomognu svom tinejdžeru u upravljanju emocionalnim i ponašajnim usponima i padovima
Kada situacija postaje ozbiljnija?
Većinom su te brze i intenzivne promene raspoloženja normalan deo adolescencije i same prolaze kroz dalji razvoj. Medjutim, promene raspoloženja ponekad mogu biti znak većeg problema za tinejdžere.
Ako primetite da je vaš tinejdžer neraspoložen dve ili više nedelje ili ako primetite da ga raspoloženje sprečava da ispunjava svoje uobičajene dnevne obaveze i da se povlači iz aktivnsoti koje inače jako voli ili ako ne može zadržati prijatelje, jer su mu promene raspoloženja toliko ozbiljne – to bi mogao biti znak ozbiljnijeg problema sa mentalnim zdravljem.
Statistike pokazuje da su depresija i anksioznost vrlo česti problemi koji se obično javljaju tokom adolescencije. Mogu biti različitog oblika i intenziteta, ali se svakako mogu prevazići uz stručnu pomoć. Zato ne oklevajte da se obratite psihologu, psihijatru, psihoterapeutu ili bar, za početak, lekaru opšte prakse koji vas može uputiti na pravu adresu. Ovo ni vašeg adolescenta ni vas kao roditelja ne čini slabim i lošim – naprotiv, govori o vašoj svesnosti, hrabrosti i snazi da se sa problemom izborite u korist sreće vašeg deteta, vas i cele porodice.