ROLERKOSTER OSEĆANJA JEDNOG TINEJDŽERA

 

 

„Adolescenti nisu čudovišta. Oni su samo ljudi

koji pokušavaju da nauče kako da se snadju

u svetu odraslih,  koji ni sami nisu baš sigurni u sebe. “

 

Virginia Satir

 

 

 

Kako je tinejžeru?

 

Nije neobično da se tinejdžeri, na primer, u  jednom minutu smeju, a u drugom prevrću očima ili besne. To se dešava iz više razloga – fizičkih, emocionalnih, socijalnih i psiholoških – a ne iz jednog razloga posebno i često se i ne možete utvrditi tačan uzrok emocionalnih uspona i padova adolescenata.

 

Promene raspoloženja tokom adolescencije delimično su posledica biologije. Hormonske promene koje se dešavaju tokom puberteta igraju glavnu ulogu u načinu na koji tinejdžeri razmišljaju i osećaju, pa otud i pojačana razdražljivost, intenzivna tuga i čest osećaj isfrustriranosti. Takodje, mozak se razvija intenzivno do 20-ih godina, a deo mozga koji je povezan sa regulisanjem i kontrolom emocija se razvija poslednji, pa otud i slabija samokontrola u izražavanju osećanja.

 

Težnja tinejdžera da utvrde svoj identitet takođe igra ulogu u njihovom raspoloženju. Dok pokušavaju da se osamostale, uspostave svoja verovanja, ciljeve i životni put, doživljavaju neki unutrašnji nemir koji se nekada manifestuje kao dramatično ponašanje. Mogu se osećati tužno, uplašeno i usamljeno zbog budućnosti, a istovremeno i uzbuđeno zbog osvajanja sve veće slobode.

 

U ovoj razvojnoj fazi normalno je da mlada osoba „živi u svojoj glavi“ i da je zauzeta intenzivnim razmišljanjem o izazovima kao što su prijateljstva, ljubavne veze i porodični odnosi.  Važnost i neizvesnost na ovim poljima može biti vrlo stresna i taj stres utiče na raspoloženje adolescenta.

 

Suočavanje sa svim ovim promenama u životu, pa i promenama u raspoloženju nekim tinejdžerima ide lakše i bolje nego drugima, jer svi su drugačiji od drugih i posebni.

 

 

Kako roditelji mogu da pomognu?

 

Odrasli se mogu poistovetiti sa ovim emocionalnim usponima i padovima.  Svi smo bili tinejdžeri i suočavali smo se sa različitim i suprotnim osećanjima. Sa tim nismo stali nakon adolescencije –  hormoni i dalje utiču na osećanja i ponašanja i žena i muškaraca.  Takodje, važno je imati na umu da su promenljiva osećanja i ponašanja normalna za SVE tinejdžere ovog sveta. Ne možemo sprečiti da se tinejdžer oseća i ponaša tako, ali ne treba ni da zaboravimo da je svaki tinejdžer mnogo više od svog ponašanja – svaki ima svoje osobine ličnosti, talente, snage koje su za poštovati, prihvatati i voleti.

 

Postoji mnogo načina na koje roditelji mogu da pomognu svom tinejdžeru u upravljanju emocionalnim i ponašajnim usponima i padovima

• Budite tu za svog tinejdžera. Postoje trenuci kada nam svima treba malo prostora, pa treba i tinejdžeru dati tu privatnosti. U onim provokativnim trenucima, umesto da padnete u iskušenje da odreagujete na isti način kao i vaše dete (npr. vikom na vikanje, podizanjem tona glasa, upotrebom ironije,…) i time pogoršate situaciju i narušite odnos, pokažite strpljenje i razumevanje. U svakom trenutku stavite do znanaja tinejdžeru da ste tu za njega, ako i kada mu to bude trebalo. Kada vam se obrati, aktivno ga slušajte pre svega.
• Pružite adolescentu granice i ljubav. Odgovarajte mirno, ali odlučno i držite svog tinejdžera i sebe odgovornim za (ne)poštovanje pravila i dogovora. Nadjite vremena za zajedničke prijatne aktivnosti, grlite ga i govorite da ga volite (ljubav se ne podrazumeva za dete, čak i ako verujete da ste mu pokazali da ga volite ili da ono sigurno zna da je voljeno).
• Pomozite tinejdžeru da prepozna sva svoja osećanja i kako se ona menjaju. Lakše je nositi se sa neprijatnim osećanjima ili neprijatnim smenjivanjem osćanja kada razumemo šta (nam) se dešava.
• Pokažite tinedjdžeru kako da se nosi sa emocijama. Pre svega, to koje strategije vaše dete vidi da vi koristite za prevazilaženje problema, uticaće na izbor vlastitih strategija (roditelji su i dalje najvažniji uzori deci). Neke od mogućih predlog-staregija su: odbrojavanje od 10 dok se ne smire, šetnja, slušanje muzike,…neke aktivnosti koje ih zanimaju (sportske, kreativne).  Takođe, ulaganje vremena i energije u razvijanje veština rešavanja problema vašeg deteta, nosi u sebi poruku da cenite trud deteta i ohrabrujete ga da donosi odluke koje utiču na njegov život, a kada adolescent oseća da je rešenje poteklo od njega samog verovatnije je da će ga i primenit.
• Podsticanje zdravih životnih navika tinejdžera nije ništa manje važno. Smatra se da tinejdžerima treba više sna nego kad su bili mladji (oko 8 do 10 sati svake noći), pa neispavani tinejdžeri imaju više teškoća u regulisanju emocija. Zdrava ishrana je drugi način na koji se tinejdžeri mogu prirodno boriti protiv promene raspoloženja – redovno doručkovanje, zdrave grickalice i obroci,  umerene količine šećera i kofeina,…pomažu da se reguliše nivo šećera u krvi i dobije dovoljno hranljivih materija za funkcionisanje mozga. Fizičko vežbanje je prirodni pojačivač raspoloženja i može da poboljša promene raspoloženja zahvaljujući „hormonima sreće“ koje podstiče na lučenje (barem 20 minuta vežbanja svakog dana je dovoljno).

 

 

Kada situacija postaje ozbiljnija?

 

Većinom su te brze i intenzivne promene raspoloženja normalan deo adolescencije i same prolaze kroz dalji razvoj.  Medjutim, promene raspoloženja ponekad mogu biti znak većeg problema za tinejdžere.

 

Ako primetite da je vaš tinejdžer neraspoložen dve ili više nedelje ili ako primetite da ga raspoloženje sprečava da ispunjava svoje uobičajene dnevne  obaveze i da se povlači iz aktivnsoti koje inače jako voli ili ako ne može zadržati prijatelje, jer su mu promene raspoloženja toliko ozbiljne –  to bi mogao biti znak ozbiljnijeg problema sa mentalnim zdravljem.

 

Statistike pokazuje da su depresija i anksioznost vrlo česti problemi koji se obično javljaju tokom adolescencije. Mogu biti različitog oblika i intenziteta, ali se svakako mogu prevazići uz stručnu pomoć. Zato ne oklevajte da se obratite psihologu, psihijatru, psihoterapeutu ili bar, za početak, lekaru opšte prakse koji vas može uputiti na pravu adresu. Ovo ni vašeg adolescenta ni vas kao roditelja ne čini slabim i lošim – naprotiv, govori o vašoj svesnosti, hrabrosti i snazi da se sa problemom izborite u korist sreće vašeg deteta, vas i cele porodice.